Iza tebe je 25 godina karijere u sportu i sportskoj medicini? Da možeš, da li bi neke stvari radio drugačije?

Da mogu, al ne mogu. A i ne bih. Sve se u životu desi sa razlogom. Da sam neke stvari uradio drugačije ne bih bio tu gde jesam. 

Bilo je puno firmi koje si osnovao, u kojima si radio i koje si napustio. Kako doživljavaš danas sve te sada već bivše kolege?

Pa nisu to bile samo kolege, bili su to moji prijatelji pre svega. I neke firme nisam napustio, ikao sam ih stvarao preko 10 godina. Malo su drugačije tu bile okolnosti. No neke stvari bolje da ostavimo u prošlosti, jer tamo im je mesto. Želim im sve najbolje u poslu i radu.

Ne smeta ti što postaju tvoja konkurencija?

Ne. Mi nismo konkurencija. 

Uvek ističeš svoj tim i ljude sa kojima radiš, daješ svakom prostora i mesta, jel to možda tajna trajanja? 

Jedan čovek ne može ništa sam. Zato nas i sada ima preko dvadeset koji rade u i oko Fizio Vračara. Svi mi delimo isti cilj – da pomognemo ljudima. Svako od ljudi u mom timu ima svoje zasluge koje treba istaći. Ne znam da li je to recept za trajanje, al jeste nešto u šta ja verujem. Ovde se mešaju prijateljstvo i profesionalizam. Zbog toga nije uvek lako, ali je ovo zato posao koji je vrlo ličan. U kome je odgovornost velika i gde se svi mi dajemo puno. I zato najmanje što mogu je da budem podrška ljudima u svom timu. I biću uvek, čak i kada odu iz tima. Mnogi od njih to već dobro znaju. 

Izgubiti 4 firme i početi ispočetka, verujem da nije lako. Kako gledaš danas na sve to?

Nisam ja izgubio tu ništa. To su samo stvari. Nema šta da boli kad izgubiš stvar, posao, firmu. itd.

Jedini gubitak koji sam zaista osetio u ovom poslu i vrlo teško doživeo je gubitak mog, mogu reći i našeg, dobrog prijatelja i kolege Dušana Salatića. Njegov prerani odlazak i događaji oko toga su ono što je zabolelo. Al eto, ne stigneš uvek da kažeš zbogom. Boli kad gubiš dobre ljude, ne kada gubiš stvari. 

Kažemo jedni drugima “Dobar dan i dovidjenja”, znamo vaše povrede, vaša stanja, broj vaših ortopedskih uložaka. A onda saznamo i imena vaše dece, vaših ljubavi, vaših simpatija i koliko vas šef zaista ne voli. Sve te bitne trivijalne stvari. Sad vam govorimo svoje, jer poverenje je most u oba smera. Jer zbog toga naši odnosi u Fizio Vračaru postaju “Vrlo lična terapija”.

ljubostnjska br.2